ŠIBENSKE USPOMENE: ‘Neke male i jednostavne svari nisi ima dok je to drugima bilo lako dostupno’
Sidin u čakonici u pliklinici. U ruci mi uputnica , datum i ura kad moran doći na pregled. Gledan one ljude oko sebe. Svi su nervozni i nezadovoljni. Svima se žuri. Neki su došli ucik zore i još čakaju. Neka je žena unila toliko nervoze da niko s nikin nije rič...
ŠIBENSKE USPOMENE: ‘Da nisan vako ostarija, volija bi sa velikin gušton otići u smričke ili u taraš’
Bija je to pravi običaj. Polja su uglavnom bila omeđena suhozidima koje si moga priskočiti kako si tija. Diko bi bilo teke drače. Ka da je i nije bilo. Svako polje imalo je svoja vrata iako oko njih nije bilo nikakve ograde. Vrata su bila tu da ti kažu da to ima svoga...ŠIBENSKE USPOMENE: ‘Nakon što je Luko ispričao svoju pjesmu, jer on ih nije recitirao, on ih je pričao, znao sam da je to moja poezija’
Kako samo to vrime leti, nestaje, juriša ne zaustavljivo. Još smo se jučer parili mladi i cijeli sivjet je bio ispred nas. Onda kako vrijeme prolazi naši dragi ljudi, kako bi rekla moja baba Marketa, se polako tribe partu na neko lipše misto. Ka bob ili biži kad ih...
ŠIBENSKE USPOMENE: ‘Đelat. Kad ga iđeš kupiti, sav uzbuđen držiš one šolde u ruci’
Dida moj, sve ti mogu virovati ali da si izija sladoled na štapu. To nisan baš povirova. Uzmeš sladoled doli u turke kog teatra a čin ti ga metnu u škartoc i izađeš do vrata već curi. Topi se. Svako malo liži prste. Prsti se lipe. Još malo i ćele ti počnu lizati po...
