‘Bepina, oli ti kako je šjora Bepina sa Gorice završila u London. Dobro ali iđemo mi od početka.
Udala se ona mlada i sa Plišca sa malon valižon i onin šta je spremila u dotu otišla za svoga Antu na Goricu. Bija je visok, lip i vesel, uvik joj je niša dobaciva dok su điravali po Poljani. On onako visok, mršav, a ona mala živahna cura, sa dugon kapetanon koson koju nije bilo lako svaki puta umiriti. Vražja ka i ona. Bili su par ka iz bajke. Teke su se korteđavali, a onda je njegov ćaća otiša i isprosija je za svoga sina. Ona je bila sritna i zadovoljna. Imala je svoga dragog pod svojon kontrolon i sobu s pogledon na more.