Kroz ponistru od kužine, gori na trećemu podu moje zgrade, Šibenik mi je ki na dlanu. Izaša bi na teracu, tamo je još lipši pogled ali sve mi se pari da bi me vitar odnija doli na feratu. Lipše mi je vako iz kužine. Istina ta se slika svakin danon pomalo minja. Polako, sigurno i nezaustavljivo.

Ove nove zgrade su mi malo zaklonile pogled. Prija san vidija i dobar dio kazališta dok je tamo bilo kino Tesla. Sada samo jedna velika bila kvadratna maća, ka da je tamo neke komad bile krpetine zalipija. Bode u oči ta bjelina. Tako je i šta se tu more. Da se mene pitalo ona tamo nebi nikad ni bila. Ali ko mene šta pita i obadaje. Niko. Fali mi ta slika kazališta. Tamo je ono ali ga više ne mogu vidjeti.

Poslušajte cijelu emisiju na našem Soundcloud kanalu: