‘Moja Mara me rodila u neobičnim okolnostima za ono vrime. Potiho i vanbračno. Niko nije zna ni primjetija. Odjednom ode Mara u bolnicu i eto ti mene. Okolina se zgražala a ritki su je razumili. Ali nakon nekog vrimena sve se to malo po malo primirilo. Ja san resta i ta činjenica je bila samo predmet zloće i poruge za sve one koji i onako u svom jadnom životu ništa nisu razumili.
Ali ipak u svemu tome Mari nije falilo prosaca. Za ono vrime bila je ona živahna i zgodna žena pa su mnogi bili spremni proći priko njezine sramote i prihvatiti mene. Onako visoka i markantna, lipo građena bila je predmet mnogih uzdaha.’
Cijelu emisiju Šibenske uspomene poslušajte na našem Soundcloud kanalu:
